Vazduhoplovna Gimanazija "Marsal Tito" osnovana je davne 1961. godine za potrebe skolovanja kadra RV i PVO u JNA koji ce nastaviti skolovanje u Vazduhoplovnoj Vojnoj Akademiji u Zadru. Pored nje, u vojnim skolstvu su postojale jos 3 vojne gimnazije koje su bile razlicite po uslovima prijema i nacinu skolovanja. To su bile: "Franc Rozman-Stane" u Ljubljani (koja je primala samo ucenike sa teritorije SR Slovenije), "Ivo Lola Ribar" u Zagrebu, te "Bratstvo-Jedinstvo" u Beogradu. Za razliku od ostalih VG, nasa gimanzija je bila veoma liberalna za vreme u kojem je postojala, prije svega zahvaljujuci ljudima koji su u njoj radili i koji su u nama videli "ponos jedne nacije". Upravo radi toga, gimnaziju su cesto zvali i "Jugoslavija u malom".
Skolovanje u VG je trajalo 4 godine i odvijalo se po nastavnim planovima i programima prirodno-matematickih gimnazija u civilstvu. Tokom II i III godine skolovanja ucenici su izvrsavali letacku obuku na jedrilicama u centrima Vazduhoplovnog Saveza Jugoslavije sirom SFRJ, a pred kraj IV godine i obuku na klipnim avionima (selektivno letenje za skolovanje na VVA) kao i padobransku obuku. Krajem 70-tih, a pod uticajem promena u civilnom skolskom sistemu, gimanzija menja ime u Vazduhoplovna Opsta Srednja Vojna Skola "M.Tito". Na srecu, to novo ime, iako zvanicno, nikada nije zazivelo medju nastavnicima i ucenicima, te se nakon par godina "staro" ime ponovo ozvanicilo.
Kompleks gimnazije se nalazilo se u naselju Rodoc , 6 kilometara juzno od Mostara, izmedju fabrike aviona Soko (u prednjem planu) i helidroma. Iznad kapije (10) na ulazu u kompleks gimnazije nalazio se natpis sa nazivom skole koji je mnogo puta bio meta fotografija, a kasnije je istu krasila i velika maketa Orla. Ceo kompleks gimnazije se sastojao od 3 internata: srednji internat (3) sa tri sprata, u kome su obicno obitavali ucenici prve godine, i ispod koga se nalazila gimnazijska kuhinja i trpezarija. Prvi internat (1) je obicno bio namenjen za trecu i cetvrtu godinu. Imao je dva sprata, a u podrumu se se nalazile raznorazne radionice za obradu drveta i metala, kao i muzicka sekcija. Treci internat (4) je obicno bio namenjen za ucenike druge godine i u njemu se nalazila radiostanica sa razglasom.
U glavnoj nastavoj zgradi (5) se nalazila i interna televizija koja je imala 2 kolor kamere i mix pult, sto je za ono vreme bilo izuzetno retko naci u skolama. Gimnazija je bila izuzetno dobro opremljena svim mogucim sportskim potrebstinama. Veliki stadion (6) se nalazio iza skolske zgrade a pored njega se nalazio i teren sa svim mogucim spravama za padobransku obuku (7) . Tu je takodje bio i bazen sa skakaonicom (8) koji je pocetkom 80-tih dobio i svoj pokriveni deo pa se mogao korisiti i zimi. U zgradi (9) koja se nalazila izmedju kapije i internata nalazile su se praonica vesa i ostali intendantski servisi potrebni za rad i zivot ustanove takvog tipa. Ambulanta (12) se nalazila van kapije gimazije i posluzivala je kako pitomce VG, tako i pitomce VVA- smer helikopteri, ciji se internat nalazio u blizini. Jedan od karakteristicnih objekata koju pamte sve generacije gimazije je bila i kafana "kod Zuje" (11) , gde se obavezno svracalo na pivo po povratku iz grada. Kasnije je tu otvorena i buregdzinica, a Zujo je promenio ime u "Galeb".
Osoblje gimanzije je bila posebna prica. Pocev od direktora Djeric Zorana (nasledio ppuk.Loncara ) koji je bio strah i trepet za nas, pa do svih onih ostalih koje cu ovde spomenuti. Moj razredni tokom 3 godine je bio prof. Krunic Milovan , popularno zvan Servantes, profesor SH/HS jezika, pjesnik i pisac, dusa od covjeka. Bio je uzasno zaboravan, ali dobar "k'o leba" i svim silama se trudio da nam usadi ljubav prema poeziji. Objavio je vise knjiga poezije, od kojih cak i ja posedujem jednu sa njegovom posvetom. "Semsa", jedna od njegovih poznatijih pjesama koje se i dan danas sjecam, napisana je tokom mladalackih danima u Stocu odakle je bio rodom, a istu nam je recitovao jedino kad smo ga uspjeli nagovoriti (......Semsa, eh kakve grudi, da momak vrisne, da poludi, al' Semsa nikom nista ne da, do jednog k'o crn gar pogleda......).
U IV godini razredni mi je bio prof. Rajko Ivanovic , siroce sa Sutjeske, cija su se predavanja iz sociologije izucavala na mnogim fakultetima sirom SFRJ gde su se nakon VG upisivali oni koji nisu uspeli u svojim zeljama. Izuzetan covek i strastveni kockar, koji je bio poznat po tome da nikom nije oprostio niti jednu jedinu lekciju pri ispitivanju za ocenu. Imao je izuzetno pamcenje i cesto je predavanja pocinjao nastvaljajuci prekinutu recenicu da prethodnog casa bez obzira koliko je vremena od proslo od njegovog zavrsetka. Njegovo poznato "Rekli smo...." i dan danas mi odzavanja u usima. Nazalost, ubrzo po preseljenju gimnazije u Beograd, izvrsio je samoubistvo u nervnom rastrojenju.
Tucko , prof matematike je imao izvanredan dar objasnjavanja. Terao nas je da nam sveske budu uredne i citke. Nacrtao bi na jednaoj strani table ogromno 1, a zatim na drugom 2345 i slikovito nam objasnio koliko moramo da znamo da bi dobili prolaznu ocenu iz matematike. Onaj ko je kod njega imao 3, krvavo je tu trojku zasluzio. Jozo Filipovic , prof. biologije, je isto bio jedan od zanesenjaka. Nikad nas nije znao po imenima i cesto se desilo da mu podmetnemo nekog drugog da odgovara umesto nas. Mada mi se sada cini da se ipak samo pretvarao. Radeka Marija , prof.povijesti, je imala svoj nacin objasnjavanja povijesnih dogadjaja i uvjek se odusevljavala sa macho muskarcima. Zelenika Ivanka , prof. biologije je bila mirna i tiha zena, koja je svakoga razumela i odnosila se prema nama kao majka. Vahida Hadziosmanovic , prof. kemije, je sa svojim ogromnim grudima uvek bila izazov za nocne more...., Erika Probic , prof engleskog je bila hladna ko prava engleskinja, a profesorica Ivanovic zvana "Patkica" je sa svojim suprugom bila nezaboravan par. On, tih i miran, ona ostra i ljuta. Dzeba Zeljko, prof. fizickog vaspitanja, nas je vecinom pustao da radimo sta hocemo pod uslovom da ne bezimo sa casova. Boranija, prof matematike je bio cudak i uvek spreman na salu. Tomovic Miladin, prof. ruskog i predsednik komiteta SKJ, je bio dobar covjek koji je uvijek imao razumevanja za nas. On je ujedno i zadnji od ljudi iz gimazije sa kojim sam se sreo mjesec dana pre odlaska na N.Zeland. Jedan od nezaboravnih likova je bio i prof. Zelimir Loose koji je predavao logiku i etiku i ucio nas tajnama psihologije i filozofije. Prof.Mandza sa svojim poznatim "Djace, supu ti masnu....." nas je poducavao tajnama svijeta kroz opise zemalja koje nisam ni sanjao da cu ikada videti, a eto, silom prilika, sada zivim u jednoj od njih. Tu je bio i zIkl Hajrudin Hodzic, koji je odrzavao simulatore letenja koji su nam bili na raspolaganju. Ehhhh, koje je to letenje bilo.......
Neka mi oproste svi oni dragi ljudi koje nisam ovde spomenuo. Nazalost, njihova imena su se izgubila u virovima secanja, ali neka zato znaju da im likove imam i sada pred ocima.
Da ne bude da samo ja pricam, pogledajte na sledecoj stranici sta su o gimnaziji napisali posetioci foruma Avijacija Bez Granica koji su imali prilike da okuse njene cari....
"Infinity", 14.04.2002. na ABG forumu
Citajuci tvoj post, uvidio sam da su neke stvari 100% ostale iste sve do "moga vremena". Prije svega mislim na profesore. Razredni mi je bio prof. Tomovic Miladin,koji je bio jedan stalozen gospodin,govoreci svaku rijec promisljeno i kao sto ti rece,pun razumijevanja. Tucko,hehehe,on i njegove teorije...Sveke je zahtijevao da budu odrzavane,kako on kaze "PRC METODIKOM" (PRC je po njemu bilo pisanje,red i cistoca). Nosio je kokosja jaja u dzepu i pitao da li nekom trebaju jer on mislil da od nas niko nema m*da.Govorio nam je da smo postali vojni penzioneri od kada smo primljeni u VVG i da sluzimo jedino za prezivanje hrane. Ali bio je teski folirant,kasnije je umislio da je Superman, pogotovo nakon sto je bio na ratistu u HR. Po njemu, ni Bosko Buha munije bio ravan. Jedna legenda,koji je veliki strucnjak u tome sto radi i totalno prica za sebe. Zelenika mi je predavala biologiju,a kasnije Jozo,koji se kao sto si rekao samo pravio da je malo prehladjen. Da bi nam dokazao da je malo sasav iz cista mira je govorio recenice kao:"Auto trubi,mi smo rodoljubi..." ili "Vjetar piri ,suknjica se siri..." Prof. Radeka je uvijek padala u trans objasnjavajuci kako je koji rimljanin bio gradjen anatomski. Prof. Krunic je imao novu "omiljenu",nazvacemo je pjesmom, a glasi (cijelo dijelo): "Kamen do kamena, Stari most". Knjizevnost mi je predavao i Prof. Lazetic,koji je bio jedna ljudina, jako posten i dobre duse. Nacelnik klase mi je bio Major Ujic,pilot (mislim na Gazeli),zamjenik Kpt. Djeric,napaljenik koji je nosio 2 pistolja,strog i obozavalac Ray Ban naocala i CZ-99 pistolja. Drugi zamjenik mu je bio Kpt. I kl. Asim Ozegovic, po meni, jedan od najboljih ljudi sto sam u zivotu sreo. Bio je obozavan od svih ucenika-pitomaca. Ostao je sa nama,otisao u BG, pratio nas na padobranskoj, letenju i predavao vazduhoplovnu navigaciju. Kada sam otisao iz BG, ostao je tamo,volio bih znati sta je sa njim. Teoriju letenja i jedan od instruktora bio mi je ppuk. Misa Mendjan. Inace bivsi clan letecih zvezda,jako dobar covjek i vrstan pilot,koliko se dalo primjetiti,jako cijenjen od kolega. Inace,dok sam ja pohadjao VVG,program je bio promijenjen. Sto se tice obuke,nije bilo jedrilicarstva. U drugoj godini su bili skokovi iz padobrana na Batajnici, zatim prezivljavanje u blizini Leskovca, i na kraju trece je bilo selektivno letenje u Kovinu. VVG"Marsal Tito" je preselila iz Mostara u BG u martu '92.Prisustvovao sam kada,tada puk. Grahovac dolazi i saopstava da se Gimnazija seli za mjesec dana. Dolazimo u BG i "zivimo" kao VVG "Marsal Tito" do pocetka sledece skolske godine,sep. '92. Poslije toga moja klasa (XXXI klasa VVG"Marsal Tito), prelazi u Vojnu Gimnaziju Beograd, XXIX klasa-vazduhoplovni smjer. I to je bila oficijalno "smrt" jedne od najmodernijih i najkvalitetnijh skola Balkana...Po meni je ta skola stvarno imala svoj duh i uvjeren sam da ce da zivi u ljudima koji su na bilo koji nacin bili dio nje.Steta za buduce generacije koje nece imati tu cast. Toliko,umjesto posta,ovo moje izlaganje pocinje da lici na odiseju............
XXXVI - 01.02.2002. sa foruma Avijacija na Serbian Cafeu
Pozdrav svoj raji,a posebno pripadnicima 36-te klase(VVA).Moja razrednica je bila Memnuna Karamehmedovic-Baba.Ja sam bio u C-odjeljenju.Bila su to zaista lijepa vremena.Jos uvijek se rado sjecam Mostara(a i moram jer mi je zena mostarka).Da li neko zna sta se dogodilo sa Gimnazijom,je li jos u jednom komadu? Sta se dogodilo sa "Fantomom",je li jos ziv? To mi je bio jedan od najdrazih profesora. Moj nastavnik letenja na akademiji je bio(tada porucnik)Peric Dobrivoje.Sta je sa njim?Ovo je moje prvo javljanje,pa ako iko iz 36-te klase naleti na ovu poruku bice mi drago da ponovo stupimo u kontakt.Svi mi koji smo bili u Gimnaziji i na Akademiji smo bili i ostali jedna velika porodica i to nikakvi moroni na vlasti ne mogu da uniste.Svim mojim dragim kolegama pozdrav iz Kanade.
Zule Dzemo - 27.01.2002. na ABG Forumu
Vidim topic o gimanziji i raznim vremenima. Iako nema ljudi iz Bosne (bar Federalnog dijela) gore u komentarima, rekog da se javim i potvrdim da je i ovdje ostalo par ljudi koji su bili nekad u Mostaru i zivjeli, vjerovatno, najljepse trenutke u mladosti.Odmah da se ogradim i kazem da je to "lijepo vrijeme" trajalo za mene od 1984-1988.g. sto se tice gimanazije i 1990-1992.g. VVA. Sto se tice profesora :Tomovic-razredni, Bosnjak - umro u Mostaru (koliko ja cujem), Lalic i Lose (u Mostaru obojica), itd. Neki dan sam sletio na Rodoc - na istu stajanku gdje su bile Gazele. Dole je sad puno drugacije nego je bilo nekad - dosta zapusteno. Pozdrav ljudima koje sam znao u 80-tim i koji nisu plaho posrnuli. Dzemo M.
XXV klasa - 30.01.2002. na ABG forumu
Ja jos uvek nosim lepe uspomene iz perioda 1985-1989 u Mostaru. Razredna u prvoj godini mi je bila Memnuna Karamehmedovic (matematika). Ja sam bio u F odelenju i nekako smo promenili nekoliko razrednih staresina u te cetiri godine.Posle Memnune mislim da je bila "zabica" (francuski), pa Avdic, pa Lazic. Inace Oreskovic je bio nacelnik klase.
Od svih profesora imam najbolje misljenje o Tucku. Jeste da je svaki cas srao sa njegovih 15 minuta andragogije ali nacin na koji je predavao i objasnjavao matematiku je bio najbolji.
Mislim da je moja klasa bila srecnija od XXXI time da nije bilo "frka" sa Mostarcima na nacionalnoj osnovi. Najvise smo se kacili zbog devojaka ali u glavnom je bilo u redu. Najveca "frka" koju pamtim bila je na Rondo-u.
Dali se neko seca kako ste se osecali prvoga dana u vasoj cetvrtoj godini. Kada ste mogli da preskocite red u kuhinji i naredite mladjem drugaru:
- Regrut, povuci tacnu!!
Bilo je vredno cekati da se postane Dzomba.
Pozdrav svima, MT
tombos - 18.01. 2002 na ABG forumu
Meni su razrednici bili Tomovic i Rajko. Gimnazija se u to vrijeme zvala Vazduhoplovna Gimnazija "Marsal Tito". Mnogo divnih ljudi, vazduhoplovnih zaljubljenika, sanjara i cudaka. Miso mi je kratko vrijeme bio nastavnik na KNL, izuzetan sportas pilot i covjek.
XXXI klasa - 19.01.2002.
'91-'92 odnos je bio uzasan,umjesto naziva "suskavci", svi smo bili "cetnici". Ispred Hita "heroji " sa Sirokog Brijega su nam cesto pokazivali anfase njihovih pistolja, tako da kasnije, da li da ides u Hotel "Ruza" ili na obicnu partiju bilijara, ides u pranji padobranaca. Legitimaciju nisi smio da pokazujes. Izlasci su bili jako ograniceni,salu zauzimaju vojnici niksickog korpusa, nema bjezanja u grad jer je mrtva straza. Kada ides na cevape ili picu, znaju da si pitomac, pa razmisljas hoce li te otrovati, a narudzbu dobijas svakako zadnji tog dana. Vracas se sa skijanja (Jahorina) uz posebno obezbjedjenje, dolazis u Mostar vozom i putujes do Rodoca 1.5 sat uz pratnju padobranaca naoruzanih do zuba. Ne smijes da gledas kroz prozor sobe i ako pogledas imas sta vidjeti- haubice i rovove.
Mostarke su morale da nas sto vise izbjegavaju. U krug internata ides sto manje jer "dobrovoljci" ne znaju kako da kontrolisu oruzje, pa je velika mogucnost da te rane ili ubiju, kao sto sebi to rade. Grahovac dolazi,skuplja nas u onu govornu salu i sve sokira (vecinu ustvari), VVG se seli iz Mostara u Beograd za mjesec dana (mart 92); Naslov u dnevnim novostima "Odlazi CVIJET NACIJE iz Mostara". Text je pocinjao:"Najelitnija skola Jugoslavije i jedna od najelitnijh Evrope odlazi iz Mostara..."
Dolazi dan kada treba da krenemo...Scena je filmska, neki vjerovatno znaju... Nebo, usudjujem se reci vazduh je bio sablacno smedjkaste boje. Avioni ne mogu da dodju po nas zbog prejakog vjetra (bar su tako nama trubili). Sutradan, autobusi poredani, ulazimo, svi koji su imali veze sa VVG nas ispracaju, jer ostaju, neki su sa nama u busevima. Jozo (biologija) place ,ali je ipak nasao hrabrosti da zagalami ko mu je ukrao dijaramice, kuvarice se dave od placa, profesori, oficiri...Momenat za pamcenje. Po dolasku u BG automatski pokusavaju da ubiju sve ono sto je VVG tradicionalno imala, a to je DUH. Grahovac ponovo dolazi i prosto receno im govori da ne za**bavaju i ne diraju u taj duh jer pred sobom gledaju poslednje generacije pilota koji su bili priznavani u svijetu, ako ne tehnikom onda duhom...
Samo sam pokusavao da docaram sliku kako smo mi pitomci to dozivljavali i koliko je to sve zalosno. Kad se sjetim svega toga osjetim ujedno ponos sto sam imao tu cast da koliko-toliko osjetim to sto su generacije prije mene izgradile i cuvale, a ujedno mi se povraca kad se sjetim kako se sve zavrsilo... Pozdrav !
